U statistici bloga sam procitao da je neko došao do moje priče u predhodnom post-u, preko krstarice, ukucavajući ključne reči posao za pekare. Žao mi je što u mojoj fiktivnoj pekari verovatno nije našao posao, ali bi posle moje sledeće priče mogli da popijemo neku kaficu (možda sa nekom surferkom). Ipak i to je samo tiha patnja.
Priča TIHA PATNJA je posvećena mojim drugovima levičarima koji su izdavali časopis BEZBOŽNIK. BEZBOŽNIK je bio javno spaljen u studiju novosadske lokalne televizije.
TIHA PATNJA
Ja sam običan očajnik, zarobljen muskulaturom. Dva puta dnevno pijem kafu, pre podne i predveče. Moji zen-rituali. Sedim u kafiću, ili letnjoj bašti. Posmatram ljude. Dugo, dugo posmatram, ispijam gutljaljčiće. Čitam novine.
Ponekad pomislim, dokle to može potrajati. Da li će neko nekada doći i poremetiti ritam, rutinu uređene svakodnevnice. Nema tu naročitih uzbuđenja, ali prija. Opuštenost i omamljenost kofeinom. Pazim da ne preteram. Dve kafe dnevno, sasvim su dovoljne. Treća, to već iskače. Nije dobro za srce.
Novca, za sada, imam dovoljno. Masturbriram jednom u dva dana. Najčešće u krevetu, ispod ćebeta. Volim da se umotam u ćebe. Osećam se dobro. Dakle, ja sam zarobljen. Prožima me svakodnevnica. Želim da postanem majstor življenja. Obožavam lavirinte i rešavam ih u sopstvenoj glavi. Svakodnevni spori hod u traženju izlaza. Ponekad u svom misaonom lavirintu, nailazim na grupu koja piše manifeste aktivizma. Jednog dana, sreo sam grupu na ulici. Jedan od njih, nosio je zelenu kombat jaknu i slušalice na ušima. Living colour. Pretrpeo sam ozbiljnu kritiku. Tekstualnost svakodnevnice, koju iz dana u dan ispisujem, poprilično je monotona. Zamerili su mi da sam pasivan u ispisivanju životnog diskursa. U mom životu se ništa ne događa. Nema tu ničeg izuzetnog, osim kofeinskih osveženja i zen-rituala. Iz dana u dan.
Koliko ću još propatiti. Tu bolova nema, to je samo tiha patnja, prožeta lakim osvežavanjima.
A onda, jednog dana, uključio sam televizor. Na stolu, u studiju, gori knjiga! Nešto se pokreće, vatra stvara paradigmu. Izlazak iz začaranog kruga pasivnosti. TV-voditelj spaljulje, kao u filmu Farenhajt 461. Ima li to veze sa totalitarizmom? Možda je to neki lokalni fašizam, ili pak, knjige ne gore, kako je to rekao Bulgakov. Đavo će ga znati. Egzorcijski čin pročišćenja. Pred zgradom televizije neko kopa. Pronašli su kostur u betonu. A voditelj je bio u Parizu i brine što je pariski metro pun Arapa! Knjigu koja gori napisali su moji prijatelji. Ona sagoreva, ali nudi rešenja. Da li sam ja sa njima, ili protiv njih? Oni su mlada, aktivistička grupa iz predgrađa. Krljaju se sa klerikalcima. Neistomišljenicima, koji jedu sve nas. Njihov vođa, student filozofije, živi u dvosobnom stanu s roditeljima, u zamračenoj sobi. Isisao je sve postavke, sve paradigme ove ludnice, u kojoj se uteha može pronaći samo u šoljici nečega zakucanog za sto. Ipak, još uvek stvara. Napisao je knjigu koja gori. Konstruisao ludilo. Farenhajt.
Ima nešto u ovom svetu. Vođa nije očajnik. Dobro se snalazi u konstrukcijama privatnog aktivizma. U komuni, sa grupom istomišljenika. Aktivisti lagano guraju kroz prostor ulica, između visokih zgrada. Omladina stasava u betonskim predgrađima. U zgradama XXI veka. Deca betona i čelika. Mali aktivisti u borbi protiv simulakruma, muskulature.
Ponovljeno iznutra:
We are the children of concrete and steel This is a place where truth concealed This is a time the lie is levealed Everything is possible, but nothing is real…
Refresh. Ponovo ZEN.
Živim zarobljen muskulaturom.
Domaći brend, planetarni atavizam. Borba, pasivnost. Ili uteha. U sumrak, izašao sam iz kafića. Zatekao grupu. Sedeli su ispred mini-marketa, ispijali Guaranu. Energetsko piće, u zelenoj limenci.
Kako se snaći u realnosti? Kada zadati udarac?
Pružio sam korak, preskakao kvadrate na pločniku. Želeo sam da pobegnem u lavirint. U ulice, u beskraj. Među automobile. Pa onda, prema periferiji. Prema kvartovima u kojima ruše stare kuće. Do beskrajnih ledina, između stambenih blokova.
Nebo je promenjivo. To je jedino pozitivno, u ovom beskrajnom kretanju.
